sapere aude! (ulomak iz Immanuel Kant, Šta je prosvećenost)

Prosvećenost je izlazak čovekov iz stanja samoskrivljene nezrelostiNezrelost je nemoć da se svoj razum upotrebljava bez vođstva nekog drugog. Ta je nezrelost samoskrivljena onda kad njen uzrok ne leži u nedostatku razuma, nego u pomanjkanju odlučnosti i hrabrosti da se njime služi bez tuđeg rukovođenja. Sapere aude! Imaj hrabrosti služiti se sopstvenim razumom! – to je dakle lozinka prosvećenosti.

Lenjost i kukavičluk su uzroci zbog kojih tako veliki deo ljudi, premda ih je priroda odavno oslobodila od tuđeg upravljanja, ipak dragovoljno do kraja života ostaje nezreo i zbog kojih drugima biva sasvim lako da im se nametnu za tutore. Veoma je udobno biti nezreo. Ukoliko imam knjigu koja misli umesto mene, dušebrižnika koji umesto mene ima savest, lekara koji mi propisuje dijetu, itd., onda, zacelo, nije potrebno da se sam trudim. Nema potrebe da mislim kad samo mogu da platim; netko drugi će  već  za mene preduzeti mrski posao. Da najveći deo ljudi (među kojima celi lepši pol) korak ka zrelosti, osim toga da je težak, smatra i vrlo opasnim, za to se već brinu oni tutori koji su nadzor nad njima najljubaznije primili na sebe. Pošto su najprije zaglupeli svoju domaću stoku, brižno sprečavajući da se ta mirna stvorenja ne odvaže ni na jedan korak iz dupka u koji su ih zatvorili, ti tutori posle ukazuju na opasnost koja im preti ako pokušaju da idu sami. Ova opasnost, istina, nije toliko velika, jer bi oni kroz nekoliko zamki konačno naučili da dobro hodaju; pa ipak, samo jedan primer te vrste plaši, i uopšte odvraća od svih daljih pokušaja.

Svakom pojedincu je, dakle, teško da se izvuče iz nezrelosti koja je skoro postala njegova priroda. On ju je čak i zavoleo, i nije za sada stvarno sposoban da se služi sopstvenim razumom, jer mu nikada nije bilo dopušteno da taj pokušaj učini. Pravila i formule, ta mehanička oruđa umne upotrebe, ili štaviše zloupotrebe njegove prirodne obdarenosti, jesu okovi neprestane nezrelosti. Onaj ko bi ih i odbacio, ipak bi napravio samo nesiguran skok preko uzanog šanca, budući da nije naviknut na tako slobodan pokret. Otuda ima samo malo onih kojima je pošlo za rukom da se vlastitim negovanjem svoga duha izbave iz stanja nezrelosti i da svoj hod ipak učine sigurnim. (…)

Kant_Portrait

Immanuel Kant 1724.-1803.

Ovoj prosvećenosti nije ništa potrebno doli sloboda. I to ona koja je najmanje štetna od svega što se uopšte može zvati slobodom, naime: da se od svoga uma u svim stvarima načini javna upotreba. A sad sa svih strana čujem poziv: ne razmišljajte! Oficir veli: ne razmišljajte, već egzercirajte! Poreznik: ne razmišljajte nego plaćajte! Sveštenik kaže: ne razmišljajte nego verujte! …

Ako se sada postavi pitanje: da li mi danas živimo u prosvećenom dobu, onda odgovor glasi: ne, ali sigurno u doba prosvećenosti. Da ljudi, kako sada stoje stvari u celini, budu u stanju, ili da u njega ikad mogu da dođu, da se u religioznim stvarima bez vođstva drugog sigurno i dobro služe svojim sopstvenim razumom, od toga smo još vrlo daleko. Ali da se njima sada otvara polje da sebe u tome učine slobodnima, i da smetnje sveopštoj prosvećenosti odn. izlasku iz njihove samoskrivljene nezrelosti postepeno postaju manje, o tome ipak imamo jasne nagoveštaje. … Sami od sebe, ljudi se malo po malo s mukom spasavaju iz neobrazovanosti, ako se samo pažljivo i vešto ne radi na tome da se oni u njoj zadrže.

ulomak iz Immanuel Kant, Um i sloboda, Beograd 1974., str. 43.-47., preveo: Danilo Basta, izvornik: Immanuel Kant, Beantwortung der Frage: Was ist Aufklärung? (1784.)

(izvorno objavljeno na prvome izdanju: sapere aude!)

Oglasi

Jedna misao o “sapere aude! (ulomak iz Immanuel Kant, Šta je prosvećenost)

  1. Htjela bih u ovom kontekstu reći da nezrelost samoskrivljena pomankanjem hrabrosti i odlučnosti da se svojim razumom služi bez tuđeg rukovodstva i život oblikuje prema svojim slobodnim individualnim uvjerenjima – za ženu u našim kulturama iziskuje i dodatnu hrabrost ili bolje reći veću odgovornost, u odnosu na muškarca iste kulture. Naravno, to nije i ne bi smio biti izgovor ženama, jer sloboda individualnosti i postupanje u skladu s njom podjednako je pravo i odgovornost svakog čovjeka, ali činjenica je da je žena u tom pogledu suočena s mnogo više problema nego muškarac. Nerijetko, žena je već toliko okovana samoskrivljenom nezrelošću podržanom onim dušobrižnicama koji je cijelo vrijeme okružuju također svojim samoskrivljenim nezrelostima podsjećajući je na njen položaj i ulogu žene, i nameću joj dodatno breme osjećaja krivnje ukoliko želi živjeti po vlastitim a ne stereotipnim uvjerenjima – da često niti nema drugog izbora nego ostati u svojim okovima ( ili samo jedne zamijeniti za druge ). Ipak, za takvu ženu nema i stvarno olakotnih okolnosti, nema pomilovanja. Jer, ono što je nemanje izbora u uvjetima kada je ona već osvijestila vlastitu individualnost, dakle nije neprosvijećena, a nije ni ekonomski ovisna o drugima, njeno pristajanje na nametnute okove samo je nesigurnost da se može izboriti s osjećanjem vlastite odgovornosti – cijenom svoje slobode. Hoću reći, možda nije dovoljno samo vlastito njegovanje duha da bi se izbavilo iz stanja nezrelosti, ako to neće istodobno biti i preklapanje vanjskog i unutarnjeg, suglasnost između riječi, činjenja i mišljenja, ili bar najtješnje njihovo približavanje ako već ne istovjetnost, kao jedini stvarno autentičan i zreo život.

    Sviđa mi se

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s