čovjek se treba probuditi, a znanost je sredstvo da ga se pošalje na spavanje? (ulomci Ludwiga Wittgensteina i Martina Heideggera)

Čitam u Renanovoj Peuple d’Israel:

Rođenje, bolest, smrt, ludilo, katalepsija, snovi, sve to je činilo bezmjeran dojam pa čak i danas samo manjina ima dar jasnog viđenja da te pojave imaju uzroke u našoj konstituciji.

Naprotiv, nema nikakvog razloga čuditi se tim stvarima, budući da su tako svakodnevne. … Ili se pretpostavlja da su se ljudi tobože iznenada probudili, i te stvari koje su već uvijek bile tu sad iznenada opazili pa razumljivo bili zapanjeni? – Da, takvo što bi se moglo čak i pretpostaviti; ali ne da su te stvari po prvi puta opažene, nego, da su im se iznenada započeli čuditi. Ali to opet nema ništa s njihovom primitivnošću. Osim ako se primitivnim naziva ne čuditi se stvarima, ali tad su upravo današnji ljudi i sam Renan primitivni, ako vjeruju da bi znanstvena objašnjenja mogla izazvati zapanjenost.

Kao da bi munja bila svakodnevnija ili manje zapanjujuća danas nego prije 2000 godina.

Čovjek se mora probuditi za zapanjenost – a možda i narodi. Znanost je sredstvo da ga se ponovno pošalje spavati. To znači, naprosto je pogrešno reći: naravno, ti primitivni narodi morali su biti zapanjeni svim tim pojavama. Mada je možda točno da su se ti narodi svim stvarima u svojoj okolini čudili.  –  To da su se morali čuditi jedna je primitivna predrasuda.

ulomak iz Ludwig Wittgenstein, Culture and Value, 1980., (napisano 1930.), str. 5., preveo: ja


Ali znati znači: moći bdeti u istini. Istina je obelodanjenost onoga što biva. Znati je prema tome: moći bdeti u obelodanjenosti onoga što biva, izdržavati je. Imati puka poznavanja, ma koliko ona bila obimna, nije neko znanje. I ako se ta poznavanja rasporedom studija i ispitnim odredbama sažimaju na ono što je najvažnije, ona nisu neko znanje. I ako su ta, na najnužniju potrebu skresana, poznavanja “bliska životu”, njihovo posedovanje nije neko znanje. Onaj ko takva poznavanja nosi unaokolo i uz to je uvežbao i još neke praktične smicalice, taj će i pored toga, suočen sa stvarnom stvarnošću, koja je uvek drugačija negoli ono što malograđanin razumeva pod bliskošću životu i stvarnosti, biti bespomoćan i nužno će postajati šeprtlja. Zašto? Zato što on nema nekog znanja, jer znati znači: umeti učiti.

Svakidašnji razum podrazumeva, naravno, da neko znanje ima onaj kome više nije potrebno da uči, zato što je to već izučio. Ne: zna samo onaj ko razume da uvek ponovo mora da uči i koji je na osnovu toga razumevanja sebe doveo pre svega do toga da stalno može da uči. To je mnogo teže negoli posedovati poznavanja.

ulomak iz Martin Hajdeger, Uvod u metafiziku, 1976., str. 38.-39., preveo: Vlastimir Đaković, preveo: Vlastimir Đaković, izvornik: Martin Heidegger, Einführung in die Metaphysik (1953.), predavanja iz 1935.

Jedna misao o “čovjek se treba probuditi, a znanost je sredstvo da ga se pošalje na spavanje? (ulomci Ludwiga Wittgensteina i Martina Heideggera)

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s