čitati filosofe? (ulomak iz Karl Jaspers, Uvod u filozofiju)

Kad čitam, ja u prvom redu želim da razumem šta je autor mislio. Ali, da bih razumeo na šta se mislilo, moram da razumem ne samo jezik nego i ono o čemu je reč. Razumevanje zavisi od poznavanja stvari.

U filosofskim studijama dolaze pri tom do izražaja ove bitne osnovne pojave:

Razumevanjem teksta mi tek želimo da steknemo poznavanje stvari. Zbog toga moramo misliti o samoj stvari o kojoj je reč, a istovremeno i o tome kako je autor to zamišljao. Jedno bez drugoga čini čitanje uzaludnim.

Time što studirajući tekst sâm mislim o onome o čemu je reč, razumevanje se i nehotice nekako preobražava. Zbog toga su za pravo razumevanje neophodne dve stvari: udubiti se u ono o čemu je reč i vratiti se jasnom razumevanju smisla koji je autor imao u vidu. Prvim postupkom stičem filosofiju, drugim  istorijski uvid.

Pri čitanju, u prvom redu je potrebno jedno osnovno držanje na osnovu kojeg, zbog poverenja u autora i iz ljubavi prema stvari koje se on prihvatio, najpre čitamo kao da je sve što je rečeno u tekstu istinito. Tek kad sam dozvolio sebi potpunu ponesenost i učestvovanje, tek kada sam, tako reći, ponovo izronio iz središta stvari, tek tada može početi smislena kritika. …

Sopstveno filosofiranje se penje tako reći uvijanjem uz istorijske ličnosti. Razumevajući njihove tekstove, mi i sami postajemo filosofi. Ali to usvajanje u povinovanju putem poverenja nije poslušnost. U zajedničkom hodu mi ispitujemo na osnovu sopstvenog suštastva. ”Poslušnost” ovde znači poveriti se vođenju, u prvi mah, prihvatiti te tekstove kao istinite; ne treba odmah i u svako doba čitati s kritičkim refleksijama i njima paralisati stvarni sopstveni put pod nečijim vođstvom. Poslušnost znači i poštovanje koje sebi ne dopušta jevtinu kritiku, nego samo takvu kritiku koja se iz vlastitog i sveobuhvatnog rada korak po korak približava stvari o kojoj je riječ i kojoj je tada dorasla. Poslušnost nalazi svoju granicu u tome što se kao istinito priznaje samo ono što je sopstvenim mišljenjem moglo da postati sopstveno ubeđenje. Nijedan filosof, čak ni najveći, ne poseduje istinu. Amicus Plato, magis amica veritas.

Samostalnim mišljenjem dolazimo do istine samo kad se neprekidno trudimo da mislimo na mestu svakog drugog. … Time što ozbiljno pokušavamo da mislimo ono što je drugi mislio, proširuju se mogućnosti sopstvene istine čak i kad se drukčije mišljenje odbija. Nešto se može upoznati samo ako se čovek usudi da se u to potpuno unese. Ono što je daleko i strano, krajnost i izuzetak, sve to poziva ispuštanjem nečeg izvornog, u sleposti ili skretanjem pogleda, ne promaši istina. Zbog toga se onaj ko filosofira ne poverava samo  filosofu koga je najprije izabrao i koga kao svog filosofa studira temeljno i do kraja, nego i univerzalnoj istoriji filosofije, da bi saznao šta je sve postojalo i šta se sve mislilo.

To obraćanje historiji rasejava ono što je raznoliko i nepovezano. Zahtev da se u svako doba misli u saglasnosti sa samim sobom uperen je protiv zavođenja da se čovek, suočen sa šarenilom, isuviše dugo predaje radoznalosti i uživanju u posmatranju. Ono što se istorijski primi, treba da postane podstrek; ono treba ili da nas upozori i probudi ili stavi u pitanje. Treba omogućiti da se jedno drugom približi sve što u istoriji faktički još nije došlo do međusobne veze i razmene. Ono što je međusobno najviše tuđe,  treba povezati.

Sve se povezuje na taj način što to prima jedno Ja koje razumeva. Doći do saglasnosti sa samim sobom znači – sopstveno mišljenje potvrđivati tako što će se sve što je odvojeno, protivrečno, sve što se uzajamno ne dodiruje, povezati s onim Jednim. Univerzalna istorija, smisleno usvojena, postaje jedinstvo, mada je ono uvek otvoreno. Ideja jedinstva istorije filosofije, koja u realnosti nikad ne uspeva, jeste ono što pri usvajanju vuče napred.

ulomak iz Karl Jaspers, Filozofija egzistencije/Uvod u filozofiju, Beograd 1967., str. 250.-252., preveo: Ivan Ivanji, izvornik: Karl Jaspers, Einführung in die Philosophie (1953.), predavanja na radiju

(najprije objavljeno na prvom izdanju bloga: čitati?)

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s