tri stupnja samosvijesti? (ulomak iz G.V.F. Hegel, Filosofijska propedeutika)

SAMOSVEST

§ 139: Kao samosvest Ja opaža [sagleda, vidi, schaut] samo sebe i izraz te svesti u njenoj čistoti jeste Ja = Ja, ili, ja sam ja.

§ 140: Ta postavka samosvesti je bez ikakve sadržine. Stremljenje samosvesti sastoji se u tome da ona realizuje svoj pojam i da u svemu da sebi svest o sebi. … Određivanje nečega drugoga od strane samosvesti je u isti mah i neko samoodređivanje sebe i obrnuto. …

§ 141: Samosvest svome obrazovanju ili kretanju ima tri stupnja:

A. stupanj prohteva ukoliko se usmerava prema drugim stvarima;

B. stupanj odnosa gospodstva i potčinjenosti ukoliko se usmerava prema nekoj drugoj, sebi nejednakoj, samosvesti; i

C. stupanj opšte samosvesti, koja sebe saznaje u drugim samosvestima, kao što i one sebe saznaju kao njoj jednake.

A. Prohtev
§ 142
: … Ukoliko se u njoj razlika uopšte pokazuje, samosvest u sebi ima osećanje neke drugotnosti [drugačije-biti, drugobitka, Anderssein], neke negacije same sebe, ili, osećanje nekog nedostajanja, neke potrebe.

§ 143: To osećanje svoje drugotnosti protivreči jednakosti samosvesti samoj sebi. Osećanje nužnosti  da se ukloni ta protivpretpostavka jeste nagon. Ta negacija ili drugačije-bit prikazuje se … kao neka spoljašnja, od nje različita stvar…

§ 144: Aktivnost prohteva uklanja, dakle, drugotnost toga predmeta … i sjedinjuje ga sa subjektom, čime se prohtev zadovoljava. Prohtev je, prema tome, uslovljen: 1) nekim spoljašnjim predmetom, ili, svešću; 2) njegova aktivnost dovodi do njegovog zadovoljavanja jedino uklanjanjem predmeta. Otuda samosvest dospeva jedino do svoga samoosećanja.

§ 145: U prohtevu se samosvest odnosi prema samoj sebi kao pojedinačna. Ona se tiče nekoga bez-sebnoga [bez-sopstva, selbstlosen] predmeta koji je po sebi i za sebe neki drugi predmet a ne samosvest. Otuda ona, što se tiče toga predmeta, postiže svoju jednakost sa samom sobom jedino uklanjanjem toga predmeta. Prohtev je uopšte: 1) razoran; 2) stoga, u njegovom zadovoljavanju dolazi jedino do samoosećanja zasebičnosti [bitka za sebe, Fürsichsein] subjekta kao pojedinačnoga…

B. Gospodstvo i potčinjenost
… § 147: Neka samosvest, koja postoji za neku drugu samosvest, postoji za nju ne kao puki objekt, već kao njeno drugo Sebe. …

§ 148: To samoogledanje jednoga Ja u drugome jeste: 1) apstraktni moment njihove istovetnosti. 2) Ali svako od njih ima i određenje da se za drugo Ja javlja kao spoljašnji objekt i utoliko kao neposredno, čulno i konkretno opstajanje. 3) Svako od tih Ja je apsolutno za sebe i pojedinačno u odnosu prema drugome i isto tako zahteva da i za to drugo Ja bude i da važi kao jedno takvo, [naime] da sopstvenu slobodu sebe kao nečega što biva-za-sebe sagleda u drugome, ili, da ga to drugo Ja priznaje.

§ 149: Da bi se potvrdila kao slobodna i bila priznata, samosvest se mora nekoj drugoj samosvesti pokazivati kao slobodna od prirodnog opstajanja. … [U]klanjanjem sopstvene čulne neposrednosti … [ona] i za neko drugo Ja postaje slobodna i nezavisna od onoga što je čulno. …

§ 150: … Pošto nastaje nejednakost koja se sastoji u tome što za jednu od dve samosvesti sloboda vredi više nego čulno opstajanje, a za drugu čulno opstajanje vredi više nego sloboda, to sa potrebom za uzajamnim priznavanjem u određenoj stvarnosti nastaje između njih odnos gospodstva i potčinjenost, ili, služenja i poslušnosti uopšte ukoliko kao neposredan prirodni odnos postoji ta različitost samostalnosti.

§ 151: Pošto svaka od dve samosvesti, koje stoje u odnosu jedna naspram druge, mora stremiti da se u odnosu prema drugoj i za drugu pokaže i održi kao neko apsolutno biće za sebe, to u odnos potčinjenosti stupa ona koja pretpostavlja život slobodi i time pokazuje da nije u stanju da, radi svoje nezavisnosti, sama apstrahuje od svoga čulnog postojanja. [usporedi i priznanje? (ulomak iz Francis Fukuyama, Kraj povijesti i posljednji čovjek)]

§ 152: Ali … onaj koji služi nema svoje Sebe …, on se u gospodaru otuđuje i ukida kao pojedinačno Ja i na svoje suštinsko Sebe gleda kao na neko tuđe. Gospodar naprotiv, gleda na drugo Ja u onome koji služi kao ukinuto, a na svoju pojedinačnu volju kao održanu.

§ 153: Sopstvena i pojedinačna volja onoga koji služi, pobliže posmatrana, rastvara se, međutim, uopšte u strahu od gospodara, [naime] u unutrašnjem osećanju sopstvene negativnosti. Njegov rad u službi nekome drugome je kako neko otuđivanje njegove volje … tako i pozitivno formiranje [obrađivanje] spoljašnjih stvari na taj način što to Sebe radom pretvara svoja određenja u formu stvari i u svome delu gleda na sebe kao na nešto predmetno. Otuđivanje nesuštinske svojevolje sačinjava momenat istinske poslušnosti. (Pizistrat je učio Atinjane da slušaju; time je ostvario Solonove zakone, i kada su to Atinjani naučili, gospodari im više nisu bili potrebni.)

§ 154: To otuđivanje pojedinačnosti kao Sebe jeste momenat kroz koji samosvest vrši prelaz kojim postaje opšta volja, [naime] prelaz kojim postaje pozitivna sloboda.

C. Opštost samosvesti
§ 155: Opšta samosvest je gledanje na sebe ne kao na posebno od drugoga različito, već kao na po sebi bivajuće, opšte Sebe. Tako ona u sebi priznaje kako samu sebe tako i druge samosvesti i od njih biva priznata.

§156: Samosvest je prema toj svojoj suštinskoj opštosti za sebe realna samo ukoliko u drugima zna za svoj odblesak (ja znam da me drugi znaju kao same sebe) i, kao čista duhovna opštost … zna za sebe kao suštinsko Sebe.

ulomak iz G. V. F. Hegel, Filosofijska propedeutika, 1980., str. 92.-97., preveo: Vlastimir Đaković, izvornik: Georg Wilhelm Friedrich Hegel, Philosophische Propädeutik, Herausgeben von Karl Rosenkranz, 1840.

(dijelom najprije objavljeno na prvome izdanju bloga: gune?)

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s