mudrost polisa? (ulomak iz Žan-Pjer Vernan, Poreklo grčke misli)

Traganje za ravnotežom, za saglasnošću u jednom nemirnom razdoblju dovešće do izvesnog moralnog razmišljanja i političke spekulacije koji će označiti prvi oblik ljudske ”mudrosti”. Ova ”sophia” javlja se u osvit VII veka; vezana je za plejadu dosta neobičnih ličnosti koje krasi gotovo legendarna slava i koje Grčka neće prestati da veliča kao svoje prve prave ”mudrace”. Predmet [je] ove mudrosti … ljudski svet: koji elementi čine ovaj svet, koje ga sile zavađaju sa njim samim, kako ih uskladiti, objediniti tako da se iz njihovog sukoba rodi ljudski poredak grada. Ova mudrost je … od samog početka okrenula leđa shvatanju vladara… anaksa [koji] vrši [nadzor] u svakom času, nad svakim čovekom, nad svakom delatnošću i svakom stvari…

Sliku kralja koji u svojim rukama drži celokupnu vlast zamenjuje ideja različitih funkcija između kojih treba uspostaviti sklad, ravnotežu… Kraljevske legende iz Atine značajne su u tom pogledu. One ilustruju izvesnu temu umnogome različitu od one koju nalazimo u velikom broju indoevropskih mitova o suverenosti… [gde] ljudske djelatnosti koje se sukobljavaju u društvu ponovo objedinjuje lik suverena. Atinske legende opisuju suprotan proces: krizu oko naslednika koja se ne rešava pobedom jednog od pretendenata nad ostalima i koncentrisanjem čitave arché u njegovim rukama, već deobom suverenosti, tako što svaki od njih prisvaja jedan od vidova vlasti, a ostale prepušta braći. Naglasak više nije stavljen na jednu ličnost koja upravlja društvenim životom, već na mnoštvu funkcija koje su međusobno sukobljene, te zahtevaju da budu razdeljene, razgraničene…

Ono što mit nagovešta pričom o sukobu među braćom, istorija i politička teorija će izložiti u sistematičnijem obliku prikazujući društveno telo kao sastavljeno od raznorodnih elemenata … čije se funkcije međusobno isključuju, ali čiju mešavinu i spoj ipak treba ostvariti. Sa nestankom anaksa, čija je nadljudska moć objedinjavala različite elemente kraljevstva i unosila red među njih, javljaju se novi problemi: kako se poredak može roditi iz sukoba suparničkih grupa, iz sudaranja suprotnih nadležnosti i funkcija; kako se zajednički život može oslanjati na različite elemente; ili – preuzmemo li formulu samih Orfičara – kako, na društvenom planu, jedno može proizaći iz mnoštva, a mnoštvo iz jednog?

Moć razdora – moć jedinstva, eris – philia, ove dve božanske celine, suprotstavljene i komplementarne, označavaju dva pola društvenog života u aristokratskom svetu koji zamenjuje stare kraljevine. Veličanje borbe, konkurencije, suparništva, udružuje se s osećajem pripadnosti istoj zajednici, sa zahtevom za društvenim jedinstvom… Politika dobija oblik agona: borba besednika, borba mišljenja, ima za poprište agoru, trg, koji je više bio mesto okupljanja nego pijaca. Kako će to primetiti Hesiod, svako suparništvo, svaka eris pretpostavlja odnose jednakosti: konkurencija može postojati samo među ravnopravnima. Ovaj duh jednakosti u samom agonskom shvatanju života jedna je od odlika mentaliteta ratničke aristokratije u Grčkoj, koja doprinosi tome da pojam vlasti dobije nov sadržaj. Arché nije više ničije isključivo vlasništvo; država je lišena svakog privatnog, ličnog svojstva, nije više u nadležnosti rodova, već se ukazuje kao stvar svih…

Gradske zgrade nisu više, kao nekad, grupisane oko nekog kraljevskog dvorca, opasanog utvrđenjima. U središtu grada je sada agora, zajednički … javni prostor u kojem se raspravlja o problemima od opšteg interesa… Tamo gde se uzdizao kraljevski dvorac – privatna, povlašćena kuća – grade se hramovi otvoreni za vršenje javnog obreda… Ovaj gradski okvir omeđuje u stvari određeni mentalni prostor; otvara novi duhovni horizont. Čim je od trga napravio svoje središte, grad je već bio polis u punom smislu te reči…

Govor postaje prevashodno političko oruđe, ključ svakog autoriteta u državi… Govor [više] nije obredna reč, tačna formula, već protivrečna rasprava, diskusija, argumentacija. On pretpostavlja publiku kojoj se obraća kao sudiji koji uzdizanjem ruke, u poslednjoj instanci, rešava spor između dve strane… Politička veština sastoji se u upotrebi jezika; logos najpre kroz svoju političku funkciju postaje svestan samog sebe, svojih pravila, svoje odgovornosti. Istorijski gledano, retorika i sofistika, svojom analizom oblika besede kao sredstva pobede u borbama u skupštini i na sudu, otvaraju put Aristotelovim istraživanjima…

Druga odlika polisa je puna javnost data najznačajnijim pojavama društvenog života… Ovaj zahtev za javnošću vodi tome da ponašanja, postupci i znanja, koja su prethodno predstavljala isključivu povlasticu … određenih rodova, nosilaca arché, budu postepeno … stavljena na uvid svima… Postavši elementi zajedničke kulture, i sama znanja, vrednosti, mentalne tehnike izneti su na trg i izloženi kritici i kontroverzi. Nisu više čuvani kao zalog moći u tajnosti porodičnih predanja; njihovo obnarodovanje daće podstrek različitim tumačenjima, sukobima mišljenja, strastvenim raspravama. Rasprava, polemika, argumentacija postaju pravila intelektualne kao i političke igre…

Ovim dvema karakteristikama duhovnog sveta polisa – ugledu reči i razvoju javnih praksi – treba dodati još jednu. Ljudi koji čine zajednicu, ma koliko se inače razlikovali po poreklu, položaju ili funkciji, na izvestan način izgledaju ”slični”. Na ovoj sličnosti počiva jedinstvo polisa jer za Grke jedino slični mogu biti ujedinjeni u istu zajednicu (philia). Veza čoveka s čovekom dobit će, tako, u okviru zajednice oblik uzajamne povratne veze, koja će zameniti hijerarhijske odnose podređenosti i nadređenosti… Uprkos svemu što ih razdvaja u društevnom životu, na političkom planu građani sami sebe shvataju kao zamenljive jedinice u jednom sistemu u kojem je ravnoteža zakon, a jednakost norma…

U jednom danas izgubljenom dijalogu O filosofiji Aristotel je govorio o … ljudima koji su … ”uperili oči na organizaciju polisa, izmislili zakone i veze koji spajaju delove grada; to otkriće oni su nazvali mudrost; tom mudrošću bilo je obdareno sedam mudraca, koji su zapravo izmislili vrline svojstvene građaninu”… Više-manje mitsko predanje o sedmorici mudraca omogućava nam da, kroz mnoštvo čisto legendarnih podataka, političkih izreka i moralnih klišeja shvatimo određeni trenutak društvene istorije…  [M]ogli bismo reći da je na početku kriza bila ekonomske prirode, da ona najpre ima oblik verskog i društvenog previranja, ali da, u uslovima svojstvenim gradu, na kraju dovodi do rađanja jedne moralne i političke misli … koja razmatra probleme reda i nereda u ljudskom svetu…

Obnoviteljski napor … na više razina: verskoj, političkoj, ekonomskoj… nastoji da suzbije dynamis rodova, da postavi granicu njihovoj ambiciji, inicijativi, volji za moć, podvrgavajući ih istom pravilu koje kao prinuda deluje podjednako na sve. Ova viša norma je diké. Mag je priziva kao božansku moć, nomotet je objavljuje u svojim zakonima… Ona je ta koja među građanima treba uspostaviti pravu ravnotežu koja jamči ono što se zove eunomia: pravičnu raspodelu dužnosti, počasti, vlasti među pojedincima i grupama koje čine društveno delo. Diké uspostavlja saglasnost, sklad elemenata i od njih čini jedinstvenu zajednicu, složan grad.

ulomak iz: Žan-Pjer Vernan, Poreklo grčke misli, 1990., str. 43.-53., 61., 68.-69., 73., prevela: Mira Vuković, izvornik: Jean-Pierre Vernant, Les origines de la pensee grecque (1962.)

(izvorno objavljeno na prošlom izdanju bloga u §3. tmušoljub?)

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s