mladi Niče i mladi Hajdeger? (ulomak iz Mihailo Đurić, Niče i Hajdeger)

Na  mahove se stiče utisak da su sva Hajdegerova osnovna rešenja u Biću i vremenu koja se tiču vremenitosti i povesnosti čovekovog postojanja  nastala stvaralačkom preradom Ničeovog drugog Nesavremenog razmatranja [naslovljenog O koristi i šteti historije za život] tog čudesnog kratkog spisa koji je dublje i odsudnije uticao na ranog Hajdegera nego svi ostali Ničeovi spisi zajedno. Toliko tu ima čak i neposrednih jezičnih i stilskih pozajmica, pored toga što je opšti pravac i karakter kritike istorijske svesti u osnovi isti. Ponegde je mladi Hajdeger doista nadmašio Ničea znatno oštrijim pojmovnim izvođenjem, ali je ponegde i znatno zaostao za njim, ukoliko je složenim i izveštačenim jezikom saopštio nešto što je mladi Niče rekao jasno i jednostavno. …

Niče je, očigledno, u velikoj meri pripremio sva Hajdegerova osnovna rešenja u pogledu odnosa između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Čak je neposredno podstakao Hajdegera da prošlost prekrsti u ”bilost”, jer je prvi uveo u upotrebu ovaj drugi izraz umesto uobičajenog. Ukazivanje na izvanredan značaj svesti o prošlosti za ljudski život, što je polazna tačka svih Hajdegerovih izvođenja, nalazi se već kod Ničea. Kao što se kod njega nalazi već i sasvim nedvosmisleno ukazivanje na presudnu ulogu  budućnosti za uspostavljanje istinskog odnosa prema povesnom nasleđu (što se i dan-danas neretko ističe kao maltene najvažnije Hajdegerovo rano otkriće). I zahvaljujući Ničeu, Hajdeger je, očigledno, najpre shvatio da je zaborav neophodno, ali i nedovoljno sredstvo za oslobađanje od tereta onog što je preživelo. … [M]ladi Niče u spisu o istoriji jedva [je] tek samo izdaleka naznačio svoju temeljnu misao o večnom vraćanju … pa nikom dosad nije ni palo na pamet da bi tu trebalo tražiti izvor i poreklo onog što je Hajdeger mislio pod ponavljanjem.

A misao o vraćanju je, doista, misao-vodilja drugog Nesavremenog razmatranja. … Ništa ne mari što ta misao nije i izričito pomenuta po imenu, jer su svi tokovi tog razmatranja bukvalno zadojeni njenim duhom. Mladi Niče je bio već sasvim načisto s tim da su prošlost, sadašnjost i budućnost  otvoreni horizonti čovekovog postojanja (ili, tačnije, horizonti koje sam čovek na neki način otvara i drži otvorenim), te da se krajnosti neobuzdanog uznošenja budućnosti na  račun prošlosti odnosno nepromišljenog žrtvovanja budućnosti za račun prošlosti mogu suzbiti  i prevazići samo sabiranjem vremenskih dimenzija ujedno, uspostavljanjem njihovog istinskog jedinstva. U tom smislu, gotovo u otvorenom protivstavu prema vulgarnom shvatanju vremena, on je posegao za mišlju o večnom vraćanju, počeo je da misli njenu suštinu kao iskonsko vreme. Iako je bio više zaokupljen kritikom moderne istorijske nauke nego razradom filosofskih pretpostavki te kritike, mladi Niče je već našao upečatljivu formulu za svoju osnovnu misao. Izričito je utvrdio da je ”svet gotov i dovršen u svakom pojedinačnom trenutku”, što se može shvatiti i protumačiti samo tako da je, po mišljenju mladog Ničea, sve što se zbiva podjednako važno i nužno, da svaki pojedinačan događaj pripada celini vremenskog sklopa, da se u svakoj odredbi sadašnjeg ponavlja ista struktura odnosa između budućeg i prošlog. Čini se da bolju i srećniju formulaciju večnog vraćanja nije našao ni pozni Niče, koji je, inače, znatno proširio i obogatio njen sadržaj.

Očigledno je da je mladi Niče pod večnim vraćanjem mislio nešto … umnogome različito od uobičajene predstave o … kosmičkom kruženju. … Tu staru pitagorovsku verziju večnog vraćanja, koju je naš filosof kasnije pokušao da osnaži pomoću računa verovatnoće i pozivanjem na mehanicističku prirodnu nauku, mladi je Niče odlučno odbacio upravo u spisu o istoriji. Po njegovim rečima nema nikakve jednoobraznosti u svetu, ništa se ne može ponoviti u onom istom obliku u kome je jednom bilo, nema istog ishoda ”pri bacanju kocke budućnosti i slučaja”. Nasuprot pitagorovskoj verziji večnog vraćanja (koju je pri prvom pominjanju ismejao kao astrološko praznoverje, a prema kojoj je kasnije pokazao više razumevanja, pa čak i blagonaklonosti , da bi se, najzad, užasnuo od njenih konsekvencija, otkrivši u njoj najekstremniji oblik nihilizma), mladi Niče je razvio tezu o večnom vraćanju kao obećanju i posvećenju najbližeg u najdaljem, kao potpunom prožimanju budućnosti i prošlosti u sadašnjosti. Nedvosmisleno je stavio do znanja da misao o večnom vraćanju nema kosmičko-ontološko već prevashodno egzistencijalno-ontološko značenje, da njen najdublji smisao nije u pukom ponavljanju istih stvari i događaja u određenim vremenskim razmacima, već u ekstatičnoj otvorenosti čoveka prema svetu. A to je upravo ono što je rani Hajdeger stalno imao na umu, za čim je rako reći neprekidno težio, i što ga je najpre i najviše podstaklo da krene Ničeovim stopama.

U vezi s tim treba skrenuti pažnju na neobičnu i neočekivanu upotrebu slike junaka u Ničeovom i Hajdegerovom razmatranju o pravom ili autentičnom odnosu čoveka prema nekadašnjim oblicima života. Krajnje je neverovatno da je tu posredi samo slučajna podudarnost, jer je slika upotrebljena gotovo u istom smislu. Niče kaže: ”Zasitite svoje duše Plutarhom i odvažite se da verujete u sebe, verujući u njegove junake”. A kod Hajdegera stoji: ”Autentično ponavljanje neke bivše mogućnosti egzistencije – da čovek bira sebi svog junaka – egzistencijalno se osniva na prethodnoj odlučnosti”. Očigledno je da su Niče i Hajdeger pridavali najveću važnost čovekovoj sposobnosti da stalno iznova projektuje sebe iz budućnosti, njegovoj težnji da stvaralački uobličava vlastiti život, i da su se pri rom potpuno slagali u tome da okretanje prema prošlosti odnosno upoznavanje nekadašnjih egzistencijalnih mogućnosti ima smisla i opravdanja samo kao priprema i  podsticaj za nalaženje i biranje mogućnosti vlastite egzistencije. Nekadašnji uzor vredi samo ukoliko odgovara potrebama današnjeg čoveka, ukoliko ovaj u njemu prepoznaje sebe, ukoliko ovaj kroz njega potvrđuje vlastitu snagu. Hajdegerova tvrdnja da je ”odluka” za vlastito ”moći-biti” preduslov stvarnog ”preuzimanja” nasleđa zvuči gotovo kao parafraza Ničeovog uviđanja da je za život koji raste i buja presudan odnos prema ”novom i onom što postaje”, da je ”snažna odluka za novo” najbolja predohrana protiv okoštavanja života u njegovim nekadašnjim oblicima.

Posebno valja podvući upadljivu sličnost između Hajdegerovog egzistencijala ”odlučnosti” i Ničeovog pojma ”plastične snage”. … Kao što ”odlučnost” postavlja čoveka na samog sebe i izvlači iz izgubljenosti u bezličnom kolektivu, jer utire put razumevanju i nalaženju mogućnosti vlastite egzistencije, tako isto ”plastična snaga” osposobljava čoveka (a također neki narod ili neku kulturu) ”da samosvojno raste iz sebe”, da doteruje i obogaćuje svoj lik preobražavanjem i prisvajanjem ”prošlog i tuđeg”. Kad Hajdeger kaže da tek ”odluka” daje čoveku ”istinsku providnost”, da tek čovek koji se ”odlučio” stvarno dokučuje šta je za njega ”faktički mogućno” u konkretnoj situaciji, onda u tome, kako se čini, treba videti potvrdu Ničeovog ranog uvida da plastična snaga leči rane ”neprekidne bilosti”, utoliko što upućuje čoveka ”da se posluži prošlošću kao krepkom hranom”. Tome treba još dodati da je Ničeu i Hajdegeru zajedničko i naglašavanje strogo ličnog, strogo individualnog karaktera svagdašnjeg faktičkog ljudskog postojanja. Za njih je čovek konkretan pojedinac kome je uvek već nekako dodeljeno da bude ovakav ili onakav. Ono što Hajdeger naziva ”Jemeinigkeit”, što znači ono što je uvek samo moje, što nije i ne može biti ničije drugo, a to je prije svega moja smrt, pa onda sve ostalo što činim i što mi se događa, to je upravo ono isto što ima na umu Niče kad tvrdi da plastičnu snagu ”poseduje”  svaki čovek ponaosob kao svoje vlastito umeće, kao nešto što ne deli i ne može deliti ni s kim drugim.


ulomak iz Mihailo Đurić, Hajdeger i Niče, Fil. Istraživanja 17., 1986., str. 350., 354.-357.

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s