prijatelj sam, dakle postojim? (ulomak iz Giorgio Agamben, Prijatelj sam dakle postojim)

Fi­lo­sof po­sve­ću­je prijatelj­stvu pra­vi prav­ca­ti trak­tat, ko­ji is­pu­nja­va osmu i de­ve­tu knji­gu Nikoma­ho­ve eti­ke. … [P]o­sto­ji je­dan deo trak­ta­ta za ko­ji mi se či­ni da ni­je do­bio do­volj­no pa­žnje, iako sa­dr­ži, ta­ko re­ći, on­to­lo­šku osno­vu te­o­ri­je. Reč je o pa­su­su 1170a 28 – 1171b 35. Pro­či­taj­mo za­jed­no taj pa­sus:

Onaj ko gle­da sve­stan je (aἰσθάνεται) da gle­da, onaj ko slu­ša – sve­stan je da slu­ša, ko ho­da sve­stan je svog ho­da­nja, pa ta­ko i za sve osta­le ak­tiv­no­sti po­sto­ji svest o to­me da ih vr­ši­mo (ὅτι ἐνεργούμεν), tako da – ako ose­ća­mo sve­sni smo da ose­ća­mo, ako mi­sli­mo sve­sni smo da mi­sli­mo, a to je isto što ose­ća­ti da po­sto­ji­mo: po­sto­ja­ti (τὸ ἔιναι), na­i­me, zna­či ose­ća­ti i mi­sli­ti.

Ose­ća­ti da ži­vi­mo je ne­što sa­mo po se­bi pri­jat­no, jer sam ži­vot je po pri­ro­di ne­što do­bro, i pri­jat­no je oseća­ti da nam jed­no ta­kvo do­bro pri­pa­da. Ži­ve­ti je po­želj­no, a na­ro­či­to za one do­bre, jer je za njih posto­ja­nje ne­što do­bro i pri­jat­no.

Sa-ose­ća­ju­ći, (συναισθανόμενοι), ima­ju do­ži­vljaj pri­jat­no­sti zbog onog do­brog u se­bi, a to što do­bar čovek ose­ća pre­ma sa­mom sebi, to isto ose­ća i u od­no­su na pri­ja­te­lja: pri­ja­telj je na­i­me dru­go Ja (ἓτερος αὐτός). I kao što sva­ko­me već sa­ma či­nje­ni­ca o to­me da po­sto­ji (τὸ αὐτόν ἔιναι) pred­sta­vlja ne­što po­želj­no, isto ta­ko – ili sko­ro ta­ko – je i za prijate­lja.

Po­sto­ja­nje je po­želj­no jer se ose­ća da je ono ne­što do­bro a taj ose­ćaj (aist­he­sis) je sam po se­bi pri­ja­tan. I za pri­ja­te­lja se mo­ra, da­kle, sa-ose­ća­ti) da on po­sto­ji, a to se do­ga­đa kroz za­jed­nič­ko ži­vlje­nje ili ka­da posto­je za­jed­nič­ka (κοινωνεῖν) de­la i mi­sli. U tom smi­slu se ka­že da lju­di ži­ve za­jed­no (συζέν), a ne kao što se ka­že za sto­ku da „de­le za­jed­nič­ki pa­š­njak“. […] Pri­ja­telj­stvo je, na­i­me, za­jed­ni­štvo, i kao što se de­ša­va u od­no­su na nas sa­me, ta­ko je i za pri­ja­te­lja: i kao što je na­ma sa­mi­ma taj ose­ćaj po­sto­ja­nja (αἴσθησις ὅτι ἔστιν) po­že­ljan, ta­ko će bi­ti i za pri­ja­te­lja.

Reč je o iz­u­zet­no zgu­snu­tom pa­su­su, bu­du­ći da ov­de Ari­sto­tel iz­no­si ne­ke te­ze pr­ve fi­lo­so­fi­je što ni­je mo­gu­će pro­na­ći u ovom ob­li­ku ni u jed­nom dru­gom nje­go­vom de­lu:

1) Ov­de po­sto­ji ose­ćaj či­­stog bi­ća, jed­no αἴσθησις po­sto­­ja­nja. Ari­sto­tel to po­na­vlja ne­ko­li­ko pu­ta, upotreblja­va­ju­ći struč­nu ter­mi­no­lo­gi­ju on­to­lo­gi­je: αἰσθανόμεθα ὅτι ἐσμέν, αἴσθησις ὅτι ἔστιν: ὅτι ἔστιν je postoja­nje – quod est – kao su­prot­nost su­šti­ni (quid est, τι ἔστιν ).

2) Ovo ose­ća­nje po­sto­ja­nja je sa­mo po se­bi pri­jat­no (hedys).

3) Ov­de po­sto­ji jed­na­kost iz­me­đu po­sto­ja­nja i ži­vlje­nja, iz­me­đu ose­ća­nja svog po­sto­ja­nja i ose­ća­nja življe­nja. To je ja­sna an­ti­ci­pa­ci­ja ni­če­ov­ske te­ze po ko­joj:

Bi­ti: mi ne­ma­mo ni­ka­kvo dru­go is­ku­stvo osim ži­vlje­nja.

(Ana­log­na tvrd­nja, ali uop­šte­ni­ja mo­že se pro­či­ta­ti kod De An. 415b 13: „Bi­ti, za ži­ve, je­ste žive­ti“).

4) U tom ose­ća­ju po­sto­ja­nja na­la­zi se još je­dan ose­ćaj, spe­ci­fič­no ljud­ski, ko­ji ima ob­lik sa-ose­ća­nja (συναισθάνεται) po­sto­ja­nja pri­ja­te­lja. Pri­ja­telj­stvo je in­stan­ca ovog sa-ose­ća­nja po­sto­ja­nja pri­ja­te­lja u ose­ća­nju sop­stve­nog po­sto­ja­nja. Ali, ovo zna­či da pri­ja­telj­stvo ima on­to­lo­ški rang, a isto­vre­me­no i po­li­tič­ki. Ose­ća­nje po­sto­ja­nja se, za­pra­vo, već od­u­vek de­li i za­jed­nič­ki de­li (i u nje­mu se me­đu­sob­no uče­stvu­je), a pri­ja­telj­stvo ime­nu­je ovo za­jed­nič­ko uče­stvo­va­nje. Ov­de ne­ma ni­ka­kve me­đu-su­bjek­tiv­no­sti – te hi­me­re mo­der­ni­sta – bi­lo ka­kvog od­no­sa iz­me­đu su­bje­ka­ta: već je sa­mo bi­će po­de­lje­no, te je ne-identično se­bi, a „ja“ i „pri­ja­telj“ to su dva li­ca – ili dva po­la – tog istog me­đu­sob­nog de­lje­nja.

5) Pri­ja­telj je, zbog to­ga, jed­no dru­go Ja, ἓτερος αὐτός. U svom la­tin­skom pre­vo­du – al­ter ego – ovaj izraz du­ga je pri­ča, ali ov­de ni­je me­sto za nje­nu re­kon­struk­ci­ju. Me­đu­tim, va­žno je na­gla­si­ti da je grč­ka for­mu­la­ci­ja bo­ga­ti­ja zna­če­njem od ono­ga što u njoj shva­ta mo­der­no uho. Pre sve­ga, grč­ki je­zik – kao i latin­ski – ima dva na­či­na da iz­ra­zi raz­li­či­tost – „dru­gost“: ἄλλος (lat. ali­us) je ge­ne­rič­ka raz­li­či­tost – „dru­gost“, a ἓτερος (lat. al­ter) je raz­li­či­tost kao su­prot­nost iz­me­đu dvo­je, he­te­ro­ge­nost. Osim to­ga, latinski ego ne pre­vo­di tač­no iz­raz autos, ko­ji zna­či „(ja) sam“. Pri­ja­telj ni­je dru­go ja, već „dru­gost“ ima­nent­na u sop­stve­no­sti, po­sta­ja­nje dru­gog iz se­be. U tre­nut­ku ka­da per­ci­pi­ram svo­je po­sto­ja­nje kao prijat­no, moj ose­ćaj pro­ži­ma jed­no sa-ose­ća­nje ko­je ga pre­me­šta i pre­no­si pre­ma pri­ja­te­lju, pre­ma dru­gom se­bi. Pri­ja­telj­stvo je ta de­su­bjek­ti­vi­za­ci­ja u sa­mom sre­di­štu naj­in­tim­ni­jeg ose­ća­nja se­be.

Sa­da se, da­kle, onto­lo­ški sta­tus pri­ja­telj­stva kod Ari­sto­te­la mo­že sma­tra­ti iz­ve­snim. Pri­ja­telj­stvo pri­pa­da pro­­te phi­lo­sop­hia, za­to što ono o če­mu se tu ra­di, ti­če se sa­mog is­ku­stva, sa­mog „ose­ća­nja“ po­sto­ja­nja. Sto­ga je ra­zu­mlji­vo za­što „pri­ja­telj“ ne mo­že da bu­de re­a­lan pre­di­kat, ko­ji se do­da­je ne­kom poj­mu da bi ga uvr­sti­lo u od­re­đe­nu ka­te­go­ri­ju. U mo­der­nim ter­mi­ni­ma, mo­glo bi se re­ći da je „pri­ja­telj“ egzistencijalni ter­min, a ne ter­min ko­ji od­re­đu­je ka­te­go­ri­ju. Ali ovaj eg­zi­sten­ci­jal­ni ter­min – ko­ji se kao ta­kav ne može pre­tvo­ri­ti u poj­mov­ni – ipak je is­pu­njen ta­kvim in­ten­zi­te­tom ko­ji ga pu­ni ne­čim kao što je po­li­tič­ka sna­ga. Taj in­ten­zi­tet je σύν, „su/sa“ ko­je de­li, ši­ri i či­ni me­đu­sob­no de­lji­vim – ko­je je, šta­vi­še, od­u­vek me­đu­sob­no de­li­lo – is­to ose­ća­nje, istu pri­jat­nost po­sto­ja­nja.

ulomak iz Đorđo Agamben, Prijatelj sam dakle postojim, prevela Srbislava Šahović, Zenit, broj 11

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s