Zaratustrin silazak? (ulomci Friedricha Nietzschea i interpreta)

Kad je Zaratustri bilo trideset godina, napustio je svoj zavičaj i jezero svojega zavičaja i otišao u gorje. Tamo je uživao svoj duh i svoju samotnost i to mu deset godina nije dosadilo. No naposljetku mu se srce preobrazilo – i ustao je jednog jutra s jutarnjim rumenilom, stupio pred Sunce i ovako mu govorio: […]

zadnji čovjek? (ulomak iz Friedrich Nietzsche, Tako je govorio Zaratustra)

Svijest o vlastitoj ne-mudrosti preduvjet je nastojanju za njom, koje se naziva philo-sophia. Nietzscheov uvid je da smo sve bliže vremenu u kojem će bilo kakva mudrost biti toliko daleko od nas da će ta svijest o vlastitoj ne-mudrosti ostavljati čovjeka ravnodušnim i neće mu više poticati želju da bude nešto više nego što već jest. Zadnja slamka za koju se njegov Zaratustra hvata jest to što smo, mada ono više nije duhovno sebe-uzdizanje, još zadržali neki ponos na svoje obrazovanje.