Aristotel i intuitivno mišljenje? (ulomak iz Mihailo Đurić, Niče i metafizika)

Aristotel uviđa da logika iskaza nije ni jedina ni najviša instancija ljudskog saznanja, da istina suda koja se osniva na sastavljanju i rastavljanju pojmova pretpostavlja jednu drugu, izvorniju istinu u smislu ”neskrivenosti” bivstvujućeg, da pored naučno-diskurzivnog mišljenja posredstvom zaključaka i dokaza čiji je nosilac razum (logos, logismos, dianoia), postoji i jedan drugi, prevashodno filosofski ili metafizički oblik mišljenja koji se sastoji u neposrednom duhovnom zrenju ili intuitivnom shvatanju stvarnosti čiji je nosilac um (nous). …

Kao najvažniju osobinu uma shvaćenog u smislu ljudske sposobnosti saznanja Aristotel ističe neposrednost njegovog odnosa prema bivstvujućem, izvornost njegovog iskustva stvarnosti. Um ne polazi ni od kakvih pretpostavki, ne oslanja se ni na kakve čulne osete, nema nikakve veze sa suđenjem i zaključivanjem. Njegov je jedini zadatak da neposredno dotakne (thigein) bivstvujuće, da se neposredno poistoveti sa stvarima i jednostavno objavi njihovu istinu. U toj njegovoj objavi, naravno, nema mesta alternativi, jer nema diskurzivnog posredovanja. Za razliku od razuma kome uvek preti opasnost da pogreši, budući da istinitost ili lažnost njegovog suda ovise o tome da li su upotrebljeni pojmovi sastavljeni ili rastavljeni na isti način kao i stvari na koje se odnose, um nikad ne greši, već je uvek istinit. To dolazi otud što um može samo da dotakne bivstvujuće, i onda je to znanje, ili da ga ne dotakne, i onda je to neznanje. Ovde je, dakle, u načelu isključena svaka mogućnost zablude. Um ne govori ništa o stvarima, to jest ne izriče nikakav logički sud o njima, ni potvrdan (kataphasis) ni odrečan (anaphasis), što jedino može da čini razum, već pušta stvari da same dođu do reči, to jest naprosto izgovara (phasis) metafizičku istinu bića.

Aristotel razjašnjava funkciju uma pomoću analogije s opažanjem (aisthesis). Utvrđuje da je um duhovni ”organ opažanja” (aisthetikon), to jest da je intuitivno mišljenje (noein) jedna vrsta opažanja (aisthanesthai) utoliko što se, takođe, zbiva samo u neposrednom dodiru sa predmetom… Opažanje je spolja uslovljeno svojim predmetom, jer se predmet nalazi izvan njega: onako kako se i koliko se predmet opažanja daje opažanju tako mu opažanje odgovara svojim učincima. Intuitivno mišljenje je, međutim, latentno oduvek pri svom predmetu, jer se uopšte ne razlikuje od njega. I budući da je njegov predmet ono umno (noeton), ono što se samo umom dotiče, to ovo mišljenje ne mora da čeka na pojavljivanje svojih predmeta, već uvek može da ih vlastitom snagom dozove u svet. (…)

Intuitivno mišljenje prethodi svakom razumskom raščlanjivanju bivstvujućeg, svakom posebnom određenju stvari pomoću pojma i definicije, svakom izričitom povezivanju subjekta s predikatom u logičkom sudu. Ono se sastoji u neposrednom uviđaju jedinstva i istovetnosti onog što se misli i samog mišljenja. Intuitivno mišljenje nalazi sebe u svom predmetu samo zahvaljujući tome što je njegov predmet ono iskonsko jedno, to jest ono jednostavno (haploun), nepodjeljeno (adihaireton), nesloženo (asyntheton). Ništa ne mari što ovo ”jedno” ne postoji po sebi i za sebe, već je uvek vezano za nešto drugo, otelovljeno u nekom bivstvujućem, pa bilo to bivstvujuće najniže ili najviše po rangu. Kad ne bi bilo tog sveprisutnog jedinstva, mišljenju se ništa ne bi moglo neposredno otkriti, a pogotovo se ne bi mogla podstaći njegova želja za daljim istraživanjem.

Takav je predmet pre svega bivstvujuće kao bivstvujuće (on he on), to jest sâmo biće kao najdublje i najjednostavnije jedinstvo svega bivstvovanja, dakle ono prvo što prožima i utemeljuje svekoliko bivstvujuće, što jeste u svemu što jeste, iako ne na način bivstvujućeg. Uz biće ide eidos, to jest idealni lik ili osnovni oblik bivstvujućeg, ono što čini njegovu suštinu. … Među predmete intuitivnog mišljenja Aristotel svrstava i načela ili prve razloge (archai) posebnih nauka, pored samog bića i pomenutih inteligibilnih sušastava. Možda čak ta načela ističe u prvi plan. Za njega su to na prvom mestu logički aksiomi … koji su zajednički svim naukama i važe za svekoliko bivstvujuće (koinoi archai), a zatim i polazne teorijske pretpostavke na kojima se zasnivaju posebne nauke, ukoliko se tiču samo pojedinih vrsta ili rodova bivstvujućeg (archai idiai). Najzad, tu spadaju i osnovni, konstitutivni pojmovi pojedinih nauka koji određuju područje svake od njih i razgraničavaju ga od ostalih područja. Ti se pojmovi ne mogu izvesti ni iz kakvih viših pojmova, već samo intuitivno shvatiti i prihvatiti.

ulomak iz Mihailo Đurić, Niče i metafizika, Beograd 1984., str. 116.-121.

(najprije objavljeno na prvom izdanju bloga: intuicija?)

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s